+381-62-17-97-437
Napad panike
Napad panike se odlikuje iznenadnim napadima intenzivne strepnje ili straha koji se pojavljuje niotkuda, bez ikakvog očiglednog razloga. Intenzivna panika, odnosno, napad panike, obično ne traje više od nekoliko minuta.
Uobičajeni simptomi su: osećaj nedostatka vazduha ili gušenja, vrtoglavica, nestabilnost, nesvestica, drhtavica, prekomerno znojenje, osećaj mučnine ili nelagodnosti u stomaku, doživljaj nestvarnosti kao da niste potpuno svoji, utrnutost ili peckanje po rukama ili nogama, topli ili hladni talasi po telu, nelagodnost ili bol u grudima, strah od umiranja, ludila ili gubitka kontrole.
Ključni simptom koji karakteriše napad panike
Ključni simptom koji karakteriše napad panike je intenzivno osećanje panike koje se se u najvećem broju slučajeva javlja iznenada, kao grom iz vedra neba, bez jasne povezanosti sa nekom stresnom situacijom. Napad panike traje obično od 10 do 30 minuta, s tim što je intenzitet straha i samih simptoma u telu dostiže svoj brhunac u prvih 5 do 10 minuta. Učestalost javljanja napada panike je različita- od svakodnevnog do nekoliko napada panike u toku godine. Iskustvo koje osobe imaju kada dožive napad panike je veoma dramatično, kako za njih same, tako i za okolinu, pa se u navećem broju slučajeva javljaju službi hitne pomoći ili lekaru opšte prakse, zatim različitim specijalistima u zavisnosti do toga koji telesni simptomi dominiraju.
Napad panike se često može i javiti nakon nekog stresnog događaja, u periodu kada telo i um više nisu usmereni na mobilizaciju snaga i rešavanje datog problema, već dolazi do “hlađenja“. Napad panike može biti i površinski simptom dubljih psiholoških dilema i konflikata, pa ga kao takvog treba i tretirati.
Biologija i psihologija napada panike
Napadi panike se mogu posmatrati kao mešavina bioloških, emocionalnih i psiholoških reakcija. Emocionalni odgovor je zapravo čist strah. U biološke reakcije spada tipična reakcija bori se ili beži, samo “uključena“ u pogrešnom trenutku, odnosno, ne onda kada je opasnost stvarna i realna, već reagujemo telesno i kada nema realne, stvarne opasnosti.
Kada vidimo opasnost koja je stvarna ili kada verujemo da postoji stvarna opasnost, naša tela prolaze korz seriju promena, odnosno, to je reakcija bori se ili beži. Naša tela su napravljena na taj način da fizički odgovore na postojanje pretnje, kako bismo mogli da se suočimo sa njom ili da pobegnemo od iste. Ovo je praćeno hiperventilacijom i tzv.anksioznim disanjem, plitkim disanjem iz grudi, u kome dolazi do disbalansa između kiseonika i ugljen dioksida u našoj krvi, što rezultira osećanjem nesvestice, što dodatno pojavačava dramatičnost samog napada panike.
U pogledu mišljenja, najčešće srećemo katastrofizaciju i precenjivanje šansi da se napad panike ponovo doživi, kao i precenjivanje posledica napada panike, gde se misli da one vode u nešto veoma ozbiljno ili negativno. Tipična ponašanja kada imamo napad panike jesu izbegavanje situacije gde smo imali napad panike u prošlosti, zatim izbegvanje situacija u kojima će biti teško da se pobegne ili gde je teže dostupna pomoć, kao i izbegvanje situacija koje mogu da proizvedu slične senzacije u telu (fizičke aktivnosti, pijenje kafe, seks, emocionalno uzbuđenje) i konstantno iščekivanje da se ponovo desi panika, odnosno iščekivanja napada panike čime se problem i održava.
